POMENICI NA KAMENU-Bosa Rosić

POMENICI NA KAMENU-Bosa Rosić

Pomenici na kamenu: narodni spomenici 1804-1815 u zapadnoj i centralnoj Srbiji.
Author:
Rosić, Bosa
Year:
2009,208.strana,ilustrovana,30.cm.
Place:
Užice
Publisher:
Narodni muzej
Country:
Serbia
Pages:
ISBN:
978-86-84859-22-0
Subject:
History
Language:
Serbian
Weight:
780 g.
LIKOVI srpskih ratnika-seljaka, uklesani u stotine kamenih spomenika iz prve polovine 19. veka, čuvari su zagrobne tajne junaka: njihove oči nekada su šeretske i podrugljive, još češće su užasno razrogačene od čudesnog obračuna sa smrću. Vidimo lako - sve smo od predaka nasledili.

Prvi srpski samouki narodni vajar i kamenorezac Radoslav Čikiriz (umro 1863) iz Rtiju u Dragačevu, ostavio je iza sebe skoro 200 ovakvih obeležja junačkog doba i veličanstvenih dela funeralne umetnosti. Poznati etnolog Bosa Rosić odlučna je u nameri da ih sačuva od korova, trnja i propadanja.

- Pod turskim ropstvom, stalno u bekstvu, pokretu i nemaštini, Srbi su grobnice vekovima obeležavali drvenim krstovima koji su brzo propadali. Posle oslobođenja, oživljava srednjovekovna tradicija sahranjivanja pod kamenom pločom, javlja se kamenorezački zanat, Turska ubrzano nestaje iz svesti, a grobovi postaju pouzdani čuvari istorije - govori Bosa Rosić. - Veliku ulogu u osvešćenju naroda imao je prota Matija Nenadović, zastupajući ideju da se moramo vratiti zakonima Svetog Save. Čikiriz je to prihvatio, spajajući svojim delima vekove, nadomeštajući osmansku prazninu, uspostavljajući izgubljeno vreme.

POMENITE ME, VALjA SE
- GROBLjA su iščašila vilice dozivajući putnike i namernike. Ali ne da ih rastuže. Mrtav vojnik priča svoju pogibiju. On je gostoljubiv domaćin na zemlji gde leži. Poginuo sam da bi ste živeli, odmorite se u hladu moga kamena i pomenite moje ime. Valja se - zapisao je 1961. godine u `Plavoj liniji života` Branko V. Radičević, upozoravajući da je vredno kameno nasleđe zapušteno.

Najviše kamenih spomenika neprocenjive vrednosti sačuvano je u Dragačevu. Narod ovog kraja listom je učestvovao i ginuo u borbama, a njihovim porodicama bio je dostupan kamen peščar, kao i beli mermer. Na istorijsku scenu tada stupa Radoslav Krsmanović, čovek koji je svoje prezime žrtvovao zanatu, postao je Čikiriz, po njemu su kasnije mnogu sokaci po Srbiji dobili ime `čikirizovine`, a svaki potonji kamenorezac bio je čitav vek - čikiriz.

Otkriveno je do sada skoro 200 Čikirizovih dela. Veliki majstor je radio na prostranstvu od Ibra do Drine, od Rudnika do Zlatara, sačuvao je biće stradalih srpskih vojnika, klesao ih je u okamnjenom telu, s puškom, municijom, čuturicom, ordenjem, šajkačom, da sa grobalja kraj puteva dozivaju putnike kako dolikuje: `Dođite, da vam ispričam svoju pogibiju!` Njegovi portreti prve su likovne predstave srpskih seljaka.

A kako to obično biva, Srbima su pažnju na veličanstvene spomenike skrenuli stranci, putopisci, poredeći ovdašnji kult mrtvih sa nasleđem Asteka i Maja. Danas su spomenici izbledeli, vreme je ispralo ceo spektar boja kojima su ulepšavani toplim ornamentima, poput šarenih ćilima, ali su `kameni bukvari` ostali da otope i najtvrđa srca potomaka.

- Epitafi na Čikirizovim kamenim spomenicima su često filozofske bravure. Umesto umro ili upokojio se, on u kamenu piše: `Vremenost večnošću zamenio`. Branko V. Radičević citira epitaf streljanom hajduku koji govori više od hiljadu reči: `Umro naprečac u prisustvu vlasti` - dodaje Bosa Rosić, ističući epsku veličinu Čikirizovih epitafa, oslobođenu lirske kuknjave, kao i činjenicu da je spomenike radio ratnicima, velikodostojnicima, nekada i lepim ženama, ali nikada zelenašima.

Dugo su grobna mesta obeležavana samo položenim pločama, a onda su uz njih počele da se javljaju i uzdignute ploče i stećci. Počeli su Srbi da doslovce `podižu` spomenike sa zemlje. Jedan od prvih takvih je onaj ustaniku Vučiću Piperinu, u selu Vrane, kod Arilja, nastao 1854. godine.

Etnolog Bosa Rosić, zahvaljujući Ministarstvu kulture, proučava Čikirizovu kamenu zaostavštinu. Veliki broj spomenika je kalkiran - urađen je u originalnoj veličini otisak vrednih ploča. Namera je da otisci svih sačuvanih spomenika budu izloženi, da se bogata zaostavština publikuje. Da li će se biseri svetske funeralne umetnosti naći u postavci budućeg muzeja spomenika, u Guči, to zavisi od države.


GDE JE GROB ČIKIRIZA?

ISTRAŽIVAČ Radojko Nikolić beleži da su Čikirizovi preci u dragačevsko selo Rti stigli iz Starog Vlaha, iz Trudova. Rođen je oko 1834. godine, napravio je za života drugima više od 200 kamenih spomenika - a njemu se groba ne zna! Uz etnologa Bosu Rosić, najveći prinos izučavanju srpskih kamenih spomenika dali su Branko V. Radičević, istraživači Radojko Nikolić, Nikola Stojić i Radovan Marinković.

Knjiga je NOVA