NAĐMEĐER Epopeja SRPSKOG STRADANJA

NAĐMEĐER Epopeja SRPSKOG SRTRADANJA
Nađmeđer Austrougarski logor za Srbe 1914-1918
Nađmeđer 1914-1918 logor i groblje crnogorskih interniraca
Nađmeđerska dolina smrti

VEĽKÝ MEDER – EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA

2020.god,Bratislava,NOVI SAD
506.str.,ilustrovana,24.cm
Na SRPSKOM i SLOVAČKOM jeziku

Небојша Кузмановић

НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА

Нови Сад, 2020.
„Нађмеђер - епопеја српског страдања”, посвећене највећем Српском војном гробљу ван матичне државе, после солунског Зејтинлика. Подсетимо, деценијама је гурана под тепих чињеница да је у аустроугарским логорима широм Словачке и Чешке, Аустрије и Мађарске током Првог светског рата умрло око 67.000 српских ратних заробљеника, жена и деце. Њих око шест хиљада је оставило кости управо у словачком Нађмеђеру, седамдесетак километара удаљеном од Братиславе, мада потпуни списак жртава тог логора никада није могао бити направљен. Како у књизи, коју су недавно заједничким снагама објавили Архив Војводине, новосадски „Прометеј” и Удружење Срба у Словачкој, наводи др Кузмановић, у Великом Међеру се умирало од глади, исцрпљености и тифуса, који су односили не само војнике већ и целе породице, интерниране у ово словачко село из јужне и централне Србије и данашње Црне Горе.

– Књига „Нађмеђер - епопеја српског страдања” је пример како научна истраживања могу имати и много више значење но што о томе и размишљамо када почињемо да се бавимо науком – каже за „Дневник” др Небојша Кузмановић. – Посветио сам се пре више од две деценије српско-словачким књижевно-културним везама са идејом да пробам да боље истражим то поље, не само зарад стицања академске титуле, већ пре свега како би од тога било неке шире користи. И током истраживања сам детаљно упознао дело Ристе Ковијанића (1895 - 1990), који је од 1927. до 1939. био лектор српско-хрватског језика у Словачкој. И узорао је заиста дубоку бразду у везама Срба и Словака.

Ковијанић је писао о траговима који су учени Срби оставили у Словачкој, као и о Словацима значајним за Србију, објавио више од 230 научних радова и белешки о српско-словачким везама, као и двадесета књига. При томе је он био све само не књишки мољац: као Србин из Колашина учествовао је у оба балканска, као и у оба светска рата, која ће делом провести у логорима. Искуства из Нађмеђера, у који је интерниран 1916, описаће у књизи објављеној две деценије касније у Братислави, на српском и словачком. Како је у њеном опредговору написао војвода Петар Бојовић, „ова књижица, писана с дубоким пијететом према успомени нађмеђерских мученика, импресивно приказује, с једне стране језовите оиступке непријатеља, а с друге, класичне примере страдања и мучеништва, какве је све подносио наш народ за своје ослобођење...” .

– Трагом те књиге у мају 2001, након једне конференције у Братислави о југословенско-словачким славистичким везама, отишао сам да посетим меморијал у Нађмеђеру – наводи др Кузмановић. – И тамо сам остао пренеражен чињеницом да су половину гробља локалне власти изнајмиле месном кинолошком друштву, које је ту направило псеће тркалиште, док је друга половина зарасла у траву, а капела је претворена у руину


Knjiga je NOVA
----------------------------