Londonski dnevnik 1941-1945
Milan Grol
Londonski dnevnik 1941-1945 Milan Grol
Izdavač: Filip Višnjić, Beograd, 1990.
Meki povez, latinica, 775 stranica,
odlično očuvano.
Milan Grol (Beograd, 31. avgust/12. septembar 1876 — Beograd, 3. decembar 1952), srpski i jugoslovenski književnik i političar, predsednik Demokratske stranke od 1940. godine, dugogodišnji dramaturg i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu.
Bio je ministar prosvete 1928−1929. godine. Posle puča 27. marta 1941. godine postaje ministar socijalne politike i narodnog zdravlja, u izbeglištvu postaje ministar saobraćaja 1941−1943. i potom ministar inostranih poslova 1943. Od 7. marta do 24. avgusta 1945. godine potpredsednik Privremene vlade DFJ Josipa Broza Tita.
Na čelu Demokratske stranke prilikom bojkota izbora za Ustavotvornu skupštinu DFJ 1945.
Rođen je 1876. godine u Beogradu od oca Stevana i majke Julke, rođene Burmaz.[1] Diplomirao je 1899. godine na Filološko-literarnom odseku Filozofskog fakulteta u Beogradu, a potom studirao dve godine u Parizu književnost i pozorište.
Radi kao dramaturg u Narodnom pozorištu od 1903. do 1906. godine, potom predaje francuski jezik u Prvoj gimnaziji, a 1909. godine biva postavljen za upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu. U toku Prvog svetskog rata obavlja dužnost šefa srpskog Pres-biroa u Ženevi. Posle rata se vraća na mesto upravnika Narodnog pozorišta, gde ostaje sve do 1924. godine. Tada je postavljen na mesto podsekretara u Ministarstvu inostranih dela, a zatim i na mesto ambasadora Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Turskoj.
Za poslanika u Narodnoj skupštini Kraljevine je izabran 1925. na listi Demokratske stranke. Tri godine kasnije postao je i ministar prosvete, a na toj dužnosti ostaje do januara 1929. godine. Po prestanku ministarskog mandata organizuje osnivanje Kolarčevog narodnog univerziteta, na čijem čelu je bio od osnivanja do početka Drugog svetskog rata.
Do 1943. godine bio član Jugoslovenske kraljevske vlade u emigraciji u Londonu, a posle sporazuma Tito-Šubašić u martu 1945. kao potpredsednik ušao u Vladu Demokratske Federativne Jugoslavije u kojoj je bio do avgusta iste godine.
Milan Grol počinje avgusta 1945. godine otvorenu borbu protiv komunista svojim nedeljnim listom „Demokratija“, ali koji se ubrzo zatvara jer su sindikati odbili da njihovi članovi štampaju taj list. Demokratskoj stranci je ubrzo zabranjen rad, a izvestan broj omladinaca nastavlja ilegalno da deluje. Međutim, ubrzo su skoro svi pohapšeni i poslati na dugogodišnje robije (među njima i Borislav Pekić).
Milan Grol je bio predsednik Demokratske stranke od 1940. do 1946. godine.
U braku sa Ljubicom (1884—1929), ćerkom Mite Rakića, imao je sina Vojislava (1911—1987), pravnika, i ćerku Milojku.[1]
Stvaralaštvo
Milan Grol je pored niza književnih eseja i političkih članaka prevodio s francuskog libreta za operu, a napisao je i knjige:
„Pozorišne kritike“
„Iz predratne Srbije, utisci i sećanja o vremenu i ljudima“[2]
„Iz pozorišta predratne Srbije“
„Londonski dnevnik“
„Iskušenja demokratije“
„Kroz dve decenije Jugoslavije“
