Leksikon YU mitologije

NOVO, NEKORIŠĆENO.
Lično sam je kupio na sajmu knjiga, odložio u vitrinu i od tada je proletela, čak, 21 godina.
I dalje miriše na novu štampu kao prvog dana.
Bez posvete, bez pečata, bez podvlačenja, bez savijanja.
Ocena 10/10 kao iz knjižare.

Izdavač: Rende, Beograd i Postscriptum, Zagreb 2004. ISBN: 86-83897-30-3
Latinica, 463 str, tvrdi povez, 22x28cm. Težina: 1.350 grama.  

Kratki opis:
1989. godine Dubravka Ugrešić i urednici u tadašnjem "STARTU", Dejan Kršić i Ivan Molek, uputili su poziv za saradnju na projektu "Leksikona YU mitologije". Krenulo se od premise da ne postoje artikulisani pojmovi jugoslovenske popularne kulture koji bi pripomogli definisanju naših identiteta. Problem je bio "širi od puke manjkavosti domaće popularne kulture", i tvrdili da bi pitanje jugoslovenskih identiteta trebali istražiti "ne samo zbog sveta već prvenstveno zbog nas samih", dodajući da "današnja politička situacija to jasno pokazuje". Zadnja rečenica danas zvuči ironično. Od pitanja "Šta smo? ", došlo se do "Šta smo bili? ", a mnogima je i to pitanje postalo "suvišno", jer im je odgovor unapred bio "poznat". Nove su se države različito odredile prema prošlosti i sećanju - od konfiskacije pamćenja i reinterpretacije prošlosti do apsolutnog negiranja i novog brojanja vremena, neke vrste "godine nulte". Činilo se da je raspadom SFRJ nestala i potreba za sastavljanjem leksikona. Projekat je, nakon kolektivnog udesa, ipak ponovo zaživeo u drugoj polovini devedesetih, kada su na jednom sastanku u egzilu Dubravka Ugrešić i potpisnici ovog predgovora odlučili da obnove celu stvar. Vodio nas je, ako i neizrečen, osećaj što ga je u "Leksikon YU mitologije" kasnije upisao Boris Buden "sve što dolazi posle nije samo zbog toga ujedno i bolje". U saradnji sa zagrebačkim "Arkzinom" ponovo je oformljena redakcija i postavljena jednostavna internet stranica. Učinili smo to najpre zbog sebe, ne očekujući previše. A onda se dogodila čudna stvar. Poput brodolomaca su se, s "porukama u boci" počeli javljati naši bivši sugrađani, doslovno sa svih strana sveta. Ovo nije tek otrcana fraza: novosadski muzikolog u Jerusalimu, službenica u jednoj londonskoj kancelariji, čuveni crnovalni režiser iz Pariza, iz New Yorka, dve bivše zagrebačke tinejdžerke, naš pisac iz Irske i mlada tv-voditeljika bili su među prvima koji su poslali priloge. Ubrzo su krenuli i ostali: profesionalci u stvarima pisanja, ali i mnogo više onih koji nisu nikada objavili ni slovo. Na naš su se poziv, u desetinama, a onda u stotinama odazvali autori najrazličitijih demografija. Mnogi daleko od kuće, grejani nostalgijom i ne samo traumirani nedavnim stvarnim događajima nego i ućutkani onim što Dubravka zove represijom "ponižavajućih fusnota", na našoj su stranici pronašli neku vrstu utočišta, luku u kojoj su se, ako ništa, mogli koristiti ideološkim smicalicama otuđenog im prava na sećanje. Pljuštale su uspomene, lične i kolektivne, zaboravljena imena domaće popularne kulture - ponekad kao odrednica, ponekad kao esejistički, literarni tekstovi, često kao mešavine stilova i žanrova, i jezici su bili različiti. Neki su sačuvali stil neopterećen lingvističkim promenama, drugi su mešali registre, nesvesno upotrebljavajući novogovore. I jedni i drugi su se ponekad mučili opisati fenomene zajedničkog doba. Pokušavali su što bolje, preciznije pisati i preneti svoje misli i sećanja, pokazujući time da se radi o njima važnoj stvari. Čak i da je leksikon ostao u toj fazi i u toj formi, već bi tako opsežan i kreativan odgovor bio uspeh naše namere. Srećom nije. U međuvremenu je internet stranica prerasla u veću i atraktivniju. S prilozima se javljalo sve više saradnika, a naš tim je upotpunjen saradnicima iz beogradske izdavačke kuće "Rende" i zagrebačkog "Postscriptuma". Počeo se oblikovati materijal za knjigu koju, nakon nekoliko godina saradnje niza autora, imate pred sobom. Osim autora jedinica, i drugi su na različite načine pridoneli stvaranju leksikona: redakcijski i spoljni saradnici, prijatelji i kolege koji su pomogli neprocenjivim savetima. Sve ga to čini uistinu kolektivnim delom. Poštujući autorstvo tekstova, priloge smo ostavili u izvornim jezicima. Jedinice smo, umesto da ih grupišemo tematskipoređali abecedno. Nemoguće je bilo pokriti sve - reč je o 50 god kulturne istorije! A i {O}sećanja su subjektivna, uvek će se nekome činiti da nešto nedostaje. Odlučili smo, stoga, objaviti "Leksikon YU mitologije" kad smo došli do dovoljno uzbudljivog korpusa. Razni nam faktori, promene, kulturne i društvene silnice, pokazuju da je za to došao i trenutak. Da bi postala pamćenje, prošlost mora biti artikulisana. Ovom knjigom pokušali smo istražiti topografiju kulturnog i životnog postora koji smo pedeset godina gradili i delili. Ne zbog prošlosti, već u uverenju da će i u postmodernom vremenu brzog zaborava biti korisno znati šta je značio AFŽ a šta ŽTP, šta slet a šta mimohod. Đorđe Matić i Iris Adrić, 2004.
---
Ovaj predmet je deo moje lične kolekcije, ne otkupljujem niti preprodajem tuđe stvari!

Komunikacija samo porukama na sajtu Korisna knjiga. Knjige šaljem poštom kao preporučena tiskovina (najjeftinije), kao CC paket ili PostExpress-om - posle uplate na moj račun. Poštarinu/dostavu plaća kupac. Ne šaljem pouzećem ili kao otkupninu. Za oštećenja nastala u transportu, ne odgovaram, ali ću se truditi da robu bezbedno zapakujem i da je obezbedim od bilo kakvih oštećenja. Lično preuzimanje u Pančevu po dogovoru.