Kalendar i merenje vremena

Kalendar i merenje vremena
Jaroslav Francisti
Izdavač: Dnevnik, Novi Sad 1982; biblioteka NT.: knj. 1, tiraž: 3000 primeraka;

Detaljnije:
mek povez, strana 172, ilustracije, 19cm, stanje: vrlo dobro

Јарослав Францисти
КАЛЕНДАР И МЕРЕЊЕ ВРЕМЕНА

/изводи из књиге/
| Словенско порекло имена дана |
| Називи за месеце Старословенског порекла |
| Календари - годишњаци |
| Нова година и настанак обичаја њеног дочека |..

Занимљиво је да се у старословенском језику Месец звао ЛУНА, име које потиче од речи чије је значење "светлети". И реч "Месец" неки сматрају веома старом иако се на писаним документима јавља тек од 11. века.

Старословенски израз Мясаць потиче од речи "МАС", "МАСА" од којих нам и долазе данашње речи "мера" или "мерити", што недвосмислено доводи до закључка да је и код старих Словена Месец био мера за време.

...

И код старих Словена месеци су почињали појавом Новог Месеца о чему сведоче и многе празноверице и обичаји у народу везани за појаву уског Месечевог српа на небу. На пример, сматра се да у тренутку када се на небу угледа Нови Месец треба пожелети и оно ће нам се испунити; други пак верују ако у том тренутку у џепу имају новац да ће цео месец имати довољно пара; у неким крајевима се сматра да за време Новог Месеца не треба прати рубље јер ће се брзо подерати; други сматрају, да не треба резати воћке и виноград итд.



Словенско порекло имена дана

Наши називи за дане, и уопште словенски називи за дане, имају логични смисао и неку везу са религиозним обичајима, јер словенски називи потичу из времена када су словенска племена примала хришћанство. Занимљиво је да су се данашњи називи за дане прво јавили код Јужних Словена, у тадашњој Византији, да би се временом, преко Бугарске, Словачке и Чешке, проширили и међу осталим словенским народима.

Почетком наше ере, стварањем нове религије, хришћанства, Црква уводи стари јеврејски празник суботу као седмични дан одмора. Међутим, у 2. веку римски император Хадријан /Публије Елије Хадријан 76-136. год. н.е. за Императора проглашен 117. године н.е. после смрти Цара Трајана/ као велики заштитник римских традиција био је велики противник хришћанства, па законом забрањује суботу као хришћански дан одмора, а за дан одмора уводи недељу - дан Сунца.

...

Примајући у исто време нову религију и нови календар, словенски народи усвајају "дан Сунца", као хришћански седмични дан одмора, а на основу горе наведене библијске заповести: не делај, не ради, назив за овај дан временом се претворио у данашњи израз НЕДЕЉА. Неки сматрају да је недеља код Словена много старијег датума и да потиче још од времена Старих Словена пре велике сеобе. Доказ је наводно што је реч недеља и данас у језицима свих Словена.

По Ј. Гриму, код Старих Словена седмица је почињала понедељком /понедеоник/. Отуд потиче његов назив: дан по/сле/ недеље, по недељи - ПОНЕДЕЉАК. Назив УТОРАК, долази од други, као други дан у седмици. СРЕДА је добила назив као средњи дан у седмици, ЧЕТВРТАК као четврти, а ПЕТАК као пети дан. На основу овога се сматра да је старословенска недеља /седмица/ имала пет радних дана. Шести дан је код Старих Словена био такође дан одмора, дан када се "не дела" па по Ј.Гриму одатле потиче данашњи назив НЕДЕЉА. Пет оваквих шетстодневних недеља образовало је МЕСЕЦ ДАНА, па како је 5х6=30, ово се веома добро слагало са периодом промене све четири месечеве мене /29,53 дана/ чак много боље него што је то у случају 4 недеље по 7 дана /4х7=28/. И неки други народи у прошлости су употребљавали недељу која није била састављена од 7 дана. Египћани су имали недељу од 10 а Маје од 5 дана.

Претпоставља се да је код Старих Словена, поред недеље, и четвртак био важан празник, дан посвећен богу Перуну, једном од врховних богова старословенске митологије /У данашње време познат у народу као Илија Громовник/. Тако и данас Балтички и Полапски Словени четвртак називају "ПЕРЕНДАН" /Перуновдан/. Неки сматрају да су и други дани у недељи код Старих Словена носили имена богова.

Седмодневну недељу словенски народи почињу употребљавати тек преласком у хришћанство /9.век/ те се тада јавља и назив за шести седмични дан, СУБОТА. Ова реч потиче од јеврејске речи "САБАТА" која означава недељу у јеврејском календару.

Као илустрација за заједничко порекло и назива седмичних дана код Срба, Руса, Словака и Пољака нека нам послужи таблица 2. Из таблице запажамо да Руси за недељу кажу "васкрсење" што потиче из споменуте библијске легенде о васкрсењу Христа на дан "свете недеље". Овај назив Руси употребљавају од 16. века.

Таблица 2. Имена дана у седмици код Словенских народа
Српски

Руски

Словачки

Пољски
Недеља


Воскресенье

Nedel`a

Niedziela
Понедељак

Понедельик

Pondelok

Poniedialek
Уторак

Воторник

Utorok

Wtorek
Среда

Среда

Sreda

Sroda
Четвртак

Четверг

Štvrtok

Czwartek
Петак

Пяатница

Piatok

Piatek
Субота

Суббота

Sobota

Sobota