Drugi svetski rat , I-VI Komplet

Drugi svetski rat - Vinston Čerčil, I-VI Komplet
Prosveta, Beograd, 1964.
Tvrd povezČ u odličnom stanju

Tom I - Bura se sprema
Tom II - Njihov najlepši trenutak
Tom III - Velika alijansa
Tom IV - Prekretnica sudbine
Tom V - Krug se zatvara
Tom VI - Trijumf i tragedija


Potpuni tekst cuvenog memoarskog dela koje pruza impresivnu sliku svih zbivanja u drugom svestkom ratu

Vinston Leonard Spenser Čerčil (engl. Sir Winston Leonard Spencer Churchill; Vudstok, 30. novembar 1874 — London, 24. januar 1965) bio je britanski političar i premijer Ujedinjenog Kraljevstva u dva mandata od 1940. do 1945. i od 1951. do 1955. godine. Čerčil je takođe bio oficir u Britanskoj vojsci, ne-akademski istoričar, pisac i slikar. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1953. godine zbog svojih dela koje je pisao tokom celog života. Prvi je od samo osam ljudi koji su postali počasni građani SAD.

Čerčil je rođen u aristokratskoj porodici vojvoda od Molboroa, ogranka porodice Spenser. Njegov otac, lord Randolf Čerčil, je bio harizmatičan političar koji je služio kao kancelar blagajne; njegova majka, Dženi Džerom, je bila Amerikanka iz višeg društva. Kao mladi oficir vojske, Čerčil se borio u Britanskoj Indiji, Sudanu i Drugom burskom ratu. Proslavio se kao ratni dopisnik i pisac knjiga o svojim vojnim akcijama.

Za pedeset godina na visokoj političkoj sceni, Čerčil je održao brojne političke i ministarske položaje. Pre Prvog svetskog rata, radio je kao predsednik Odbora za trgovinu, ministar unutrašnjih poslova, i prvi lord admiraliteta kao deo Aksvitove liberalske vlade. Za vreme rata bio je na dužnosti prvog lorda admiraliteta sve do katastrofalne Galipoljske operacije koja je prouzrokovala njegov odlazak iz vlade. Tada je na kratko nastavio aktivnu vojnu službu na Zapadnom frontu kao komandant 6. bataljona Kraljevskih škotskih fisilira. Vratio se u vladu kao ministar municije, državni sekretara za rat i državnog sekretara za vazduhoplovstvo. Od 1921. do 1922. Čerčil je bio državni sekretar za kolonije, zatim kancelar blagajne u Boldvinovoj konzervativnoj vladi 1924-1929. Kao kancelar blagajne načinio je kontroverzan potez vraćanjen funte sterlinga 1925. na zlatni standard u svom predratnom paritetu, što mnogi smatraju kao stvaranje deflacijskoj pritiska na privredu Ujedinjenog Kraljevstva. Kontroverzni potezi su bili i njegovo protivljenje povećanju samouprave za Indiju i suprotstavljanje abdikaciji Edvarda VIII 1936.