BANJALUČKA EPARHIJA za vrijeme EPISKOPA Dr Vasilija/Kostića 1947-1961 Dragan Šućur

BANJALUČKA EPARHIJA za vrijeme EPISKOPA Dr Vasilija/Kostića
1947-1961
Dragan Šućur
Veliki format,24.cm,tvrd povez sa omotom,2009.god,
ILUSTROVANA...
Dana 18. avgusta 1953. godine, rukovodioci Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije u Banjoj Luci održali su na raznim mestima u Banjoj Luci konferencije, na kojima su napadali vladiku Vasilija da ne sarađuje sa narodnim vlastima, da je saradnik okupatora, neprijatelj današnjice i naroda. U Banjoj Luci je za 20. avgust zakazan miting. Ljudi su lično pozivani da dođu na miting, koji je održan između 6-8 časova uveče. Na njemu su ponovljeni napadi protiv vladike sa ranijim parolama i poklicima. Donet je i zaključak, da mu delegacija od devet-deset ljudi saopšti, da napusti Banju Luku u roku od 48 časova. Pomenuta delegacija došla je u episkopiju na dan 21. avgusta oko osam i po časova izjutra. Predvodili su je prosvetni inspektor učitelj Drago Zečević, profesor Nikola Babić (istoričar) i još nekoliko osoba. Svi članovi delegacije ušli su u vladikinu kancelariju, ne pozdravljajući se ni s kim. Drago Zečević je rekao: „Po odluci naroda Banjaluke na sinoćnom mitingu, došli smo da Vam saopštimo, da napustite Banju Luku u roku od 48 časova, u protivnom, za posledice ne snosimo odgovornost. Vama kao saradniku okupatora, neprijatelju naroda i današnjice nema mesta u Banjoj Luci“.

Nakon ovog razgovora, vladika Vasilije je uputio zvaničan akt Gradskom odboru Sekretarijata za unutrašnje poslove u Banjoj Luci. Načelnik Sekretarijata Irfan Karabegović je posle podne istoga dana vratio akt nezaveden i usmeno rekao vladikinim zamenicima, da vlast ne može vladici garantovati bezbednost. U međuvremenu, stiglo je obaveštenje od patrijarha Germana da vladika Vasilije odmah krene za Beograd.

Sutradan, vladika Vasilije se sa svojim zamenicima, protom Vranješevićem i protođakonom Ilijom Adamovićem, uputio ka železničkoj stanici. Od Episkopije do stanice bili su izloženi uvredama, psovkama i povicima od naroda.

Na stanici su se okupili demonstranti koji su vladiku pljuvali u lice, vukli za bradu, udarali po glavi, gađali paradajzom, šljunkom i kamenjem, šutirali, udarali rukama po slabinama, butinama i leđima. Jedna kamenica ga je pogodila u glavu iznad desnog uveta, gde je rasečena koža te je došlo do krvarenja. Kamenicom je bio pogođen po desnoj obrvi i nosu. Dva puta bio oboren na peron i padao preko šina. U opštem metežu, pocepana mu je bila pelerina i gornja mantija.

Kada se vladika konačno našao u vozu, kamenicom je razbijen prozor od njegovog vagona, a putnici su ga sve vreme puta vređali. Nakon dolaska u Beograd, izvestio je članove Sinoda o događajima u Banjoj Luci.

I pored surovog izgnanstva iz Banje Luke, episkop Vasilije je ostao na tronu Banjalučke eparhije sve do 1961. godine, kada je 20. maja iste godine na zasedanju Svetog arhijerejskog sabora SPC izabran za episkopa žičkog sa sedištem u Kraljevu.

Međutim, komunisti ga nisu ostavljali na miru. Vladika Vasilije je bio hrabar i istinoljubiv čovek. Posebno je kritikovao školski sistem, za koji je govorio da služi komunistima da duhovno, moralno i nacionalno sakati omladinu u školama.

Zbog toga je početkom oktobra 1971. godine u selu Brezni kod Gornjeg Milanovca održao besedu u kojoj je naglasio da se omladina pogrešno vaspitava i da je srpska himna „Bože pravde“.

Komunisti su istog dana preko radija napali vladiku Vasilija i njegov „neprijateljski“ govor koji je održao u Brezni. Komunističke novine su narednih dana bile prepune članaka protiv vladike Vasilija.

To je bilo svojevrsno pripremanje terena za pokretanje prekršajnog postupka protiv vladike Vasilija. Prekršajni postupak je okončan neverovatnom brzinom. U rešenju opštinskog sudije za prekršaje iz Gornjeg Milanovca episkopu Vasiliju Kostiću je izrečena kazna zatvora u trajanju od trideset dana. Predmet vladike Vasilija je nosio broj UP 3760, a „prekršaj“ je podveden pod član 2, stav 64 Zakona o prekršajima protiv javnog reda i mira.

Vladika Vasilije nije hteo da se žali na ovo rešenje sudije za prekršaje. Zatvorsku kaznu je izdržao u kraljevačkom zatvoru.
Grob episkopa Vasilija, manastir Žiča

Krajem 1971. godine, zbog fizičke nemoći usled godina, episkop niški Jovan moli vladiku Vasilija za pomoć u vršenju eparhijskih dužnosti. Episkop Vasilije se odaziva ovoj molbi i sa blagoslovom Sv. Sinoda počev od 1972. godine dejstvuje i kao zamenik episkopa Jovana do njegove smrti 5. februara 1975.

Vladika Vasilije je umro u 23. aprila 1978. godine. Sahranjen je na monaškom groblju u manastiru Žiči.

Rešenjem Okružnog suda u Čačku rehabilitovan je 2014. godine.[1]
Knjiga je N O V A
----------------------------