Anatomija Srpske Duše

Anatomija Srpske Duše Dragoslav Slović
Plato, 2009god
Udzbenički format
tvrd povez
Odlično očuvana
440 strana
Srpska duša na dve vatre
Ivana MIĆEVIĆ | 08. novembar 2009. 20:52
Prof. dr Dragoslav Slović objavio knjigu, u kojoj se pozabavio karakterom i ćudima sopstvenog naroda. - Naša je sreća ili nesreća što smo negde između istočnjačkog čovekoljublja i zapadne sebičnosti – priča Slović...
KNjIGU kao ogledalo ponudio je svom narodu prof. dr Dragoslav Slović. Da u njoj prepozna sebe, osobine koje su za ponos, i stvari za sram i osudu. U nedavno objavljenoj “Anatomiji srpske duše”, složio je pola veka dugu analizu ljudi na selu, porodica jednom nogom na njivi a drugom u soliteru, njihovu borbu da se urbanizuju i potomke kojima je grad postao jedini zavičaj. Prošao je Srbiju od juga do severa, posmatrao kako vreme menja navike i ljude. I sve to pretočio u knjigu koja analizira srpsku golubiju ili vučju ćud, rascepljenost između srca i glave, kulture i prirode, istoka i zapada.
- Kada zapadni čovek dođe s posla kući, ručaće, sesti pred TV i otvoriti konzervu piva, a drugu staviti da se hladi za kasnije. Istočni čovek će ručati i brzo ići u prodavnicu da kupi dosta piva, jer mu dolazi društvo. Eto, to je jedna od razlika između istoka i zapada. A naša je sreća ili nesreća što smo negde između istočnjačkog čovekoljublja i zapadne sebičnosti - započinje prof. dr Slović priču o svojoj novoj knjizi. - Namera mi je bila da pokažem po čemu smo kao narod, zaista, izuzetni, ali i da ukažem na osobine zbog kojih bi trebalo da se postidimo i nekako ih se rešimo.
Glavna zamka dela koja se bave nacionalnom karakterologijom je, kaže on, što autori lako skliznu u neku od dve krajnosti - hvalospev svom etnosu ili neumerena kritika i obezvređivanje svega što je srpsko. Sledeći moto knjige “Najgore od svih laskanja jeste laskanje svome narodu” (Frensis Bekon), trudio se, govori, da bude objektivan i da sunarodnike gleda “sa strane”.
Problem Srba je, zaključuje, što imaju mnogo individualista, ali ne na mestima na kojima takvi ljudi treba da rade. Jer, trojica individualista, dobri za određene stvari, u fabričkoj proizvodnji mogu da naprave haos.
Bavi se odnosom unutar porodice, na poslu, među prijateljima, psihologijom ratara i visokog intelektualca, čoveka sa one strane šaltera, familije, političara... Pošto je i sam nekada davno prošao put od sela do grada, opisuje i kako ova putanja izgleda viđena očima seljaka, ali i njegovog okruženja.
- Čovek sa sela sigurniji je u susretu sa čoporom vukova nego s velikom raskrsnicom u Beogradu - kaže naš sagovornik. - Za njega je semafor nepodnošljivo ograničenje. Čak i naizgled urbanizovanog čoveka semafor guši, nestrpljivo čeka zeleno, jer u njemu još živi pastirski duh koji ne zna za ograničenja. Tek će se njegovi unuci navići da je čekanje na semaforu nešto što treba a ne nešto što mora da se radi.
On govori i o izmenjenim porodičnim i rodbinskim odnosima, nekada mnogo prisnijim nego danas, o njihovoj promeni i posledicama. Duhovito primećuje: “Jetrve su razbile srpsku patrijarhalnu porodicu. Bojim se da danas uništavaju i srpsku državu.”
- Najveća opasnost koja nam preti, visi iznad glave, jeste gubitak tradicije. Sve više smo skloni zaboravu nacionalnih vrednosti, a bez toga nestaje i narod - upozorava Slović. - Gledam kako se pred mojim očima menja čitav narod. Jedan isti seljak nije onakav kakav je bio pre tri ili četiri decenije.
U želji da se što više dopadnemo Zapadu, lako se, smatra on, odričemo onoga što je naše. Zbog toga bi mogla da nas stigne sudbina Hazara, Lužičkih Srba, naroda koji žive samo u istoriji.
Ovo sociološko-kulturološko istraživanje bilo je još jedan izazov s kojim se uhvatio u koštac. Gotovo u isto vreme, autoru više književnih i naučnih radova - inače finansijskom stručnjaku, akademskom profesoru i vlasniku doktorata iz ekonomije, prava, matematike, psihologije i politikologije - objavljen je i jedan roman. A sada, kaže, kraju privodi rad u kome sa filozofskom zapitanošću prebira po pitanjima genetike i teorije evolucije.

PSIHOLOGIJA ŠALTERA
Bavio sam se karakterom generalno, ali i pojedinačnim psihološkim profilima. Tako je jedan od zanimljivijih karaktera “sa one strane šaltera”. Kao da ima uživanja u onome “dođite sutra”. A jedini ključ za komunikaciju sa šalterskim službenicima jeste rečenica “čuo sam da ovo samo vi možete da mi završite”. Davanje na značaju jedino može da ih odobrovolji - prepričava nam Slović jedno od svojih zapažanja.
FELjTON
DELOVI knjige prof. dr Dragoslava Slovića od sutra će moći da se čitaju na stranicama “Večernjih novosti”. S naslovom “Anatomija srpske duše”, počinjemo objavljivanje feljtona s poglavljima Slovićevog dela. Neka od njih glase “Urbani vandalizam”, “Piramida laži”, “Odnos prema čvrstoj ruci”, “Obraz, čast i ponos”...