KRUŠKA

Kruška, proizvodnjom od oko 23 miliona tona (FAO, 2008/12.god.) zauzima među voćkama šesto mesto u svetu (posle agruma, banane, jabuke, manga i masline), a drugo mesto među listopadnim (kontinentalnim) voćkama; iza jabuke.
Kruška je voćka severne Zemljine hemisfere. Azija je kao kontinent najveći proizvođač kruške (sa 18.370.025 t u 2012.godini ili 77,90% svetske proizvodnje), a za njom slede Evropa (sa oko 10,96%) i Severna Amerika i Južna Amerika (sa nešto manje od 5% svetske proizvodnje). Najveći proizvođači kruške su: Kina, Italija, SAD, Španija, Ex- SSSR, Japan, Francuska i dr.
Kruška spada u red najrasprostranjenijih vrsti voćaka. Ona je čoveku služila kao hrana još u neolitu, u doba dok je živeo na sojenicama, pre više od 20.000 godina. U to doba gajena je zajedno sa jabukom u suptropskom pojasu, u severozapadnim predelima Himalaja. Kasnije se proširila u neke oblasti Irana, Kavkaza, gornjeg toka Tigra i Eufrata. Preko Male Azije i Grčke preneta je u Evropu i ostale kontinente.
Zbog toga se sa pravom smatra da je Azija domovina kruške, ali da je na njenoj domestikaciji najviše urađeno u Evropi, gde se ona od davnina sretala u šumskim populacijama i livadama.
Prve pisane podatke o gajenju kruške srećemo kod antičkih pisaca (Homera, Plutarha, Teofrasta i dr.).
U našoj zemlji kruška se gajila vekovima, još od vremena pre Nemanjića. Danas je ona, posle šljive i jabuke najvažnija voćka u Jugoslaviji i značajan izvor prihoda stanovništva. Kruška je zadobila značajno mesto u ukupnoj strukturi voćarske proizvodnje zahvaljujući pre svega svojim izuzetno kvalitetnim, mnogostruko upotrebljivim plodovima i dugoj sezoni sazrevanja i potrošnje.
Sveži plodovi kruške u sebi sadrže i do 20% suve materije, 9-15% ukupnih šećera, 0,30-0,60% organskih kiselina, 0,80-1,50% celuloze, znatne količine tanina, pektina, mineralnih materija, vitamina i drugih biološki značajnih supstanci. Oni su stanovnicima severne Zemljine polulopte na raspolaganju od druge polovine juna do kraja aprila, kao hrana koja okrepljuje, a vrlo često i kao lek (posebno u ishrani dijabetičara).
Od plodova kruške prave se vrlo kvalitetni proizvodi : sokovi, bebi kaše, kompoti, marmelade, džemovi, rakija i dr., te je ona i značajna sirovina u industriji prerade.
Na žalost proizvodnja ove izvanredne voćke zadnjih decenija suočava se sa nizom problema uglavnom vezanim za osetljivost sorti prema prouzrokovačima bolesti (bakterijskoj plamenjači, čađavoj krastavosti i dr.) koje ugrožavaju rodnost kruške i zahtevaju povećanu upotrebu hemijskih zaštitnih sredstava, čime se poskupljuje gajenje, a istovremeno smanjuje zdravstvena bezbednost plodova, što sve skupa ovu proizvodnju i u svetu i kod nas čini manje pogodnom investicijom u poređenju sa drugim vrstama voćaka (jabukom ili breskvom naprimer).
Naredna izlaganja u ovoj knjizi biće posvećena boljem i svestranijem upoznavanju kruške, mogućnostima osavremenjavanja njenog sortimenta i podloga za kalemljenje sorti, tehnologiji gajenja i i načinu čuvanja. Posebna pažnja biće posvećena perspektivi gajenja otpornih i tolerantnih sorti kruške prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama, novim podlogama adaptivnim na različite tipove zemljišta, kako bi upotreba pesticida i mineralnih đubriva mogla da se svede na neophodan minimum, a proizvodnja kruške učinila rentabilnijom.